Bosna i Hercegovina je prepoznala značaj energetske efikasnosti te je, u cilju ostvarenja ekonomske održivosti projekata energetske efikasnosti i procesa pridruživanja Europskoj uniji, pristupila finansiranju projekata energetske efikasnosti u BiH – BEEP iz kreditnih sredstava Međunarodne asocijacije za razvoj (IDA).
Riječ je o najvećem projektu energetske efikasnosti u BiH u okviru kojeg će se u naredne tri godine investirati ukupno 32 miliona američkih dolara (USD) dolara što je oko 55 miliona KM. Od tog iznosa za Federaciju BiH je dodijeljeno 19,23 miliona USD, a za Republiku Srpsku 12,80 miliona USD. Federalno ministarstvo prostornog uređenja, preko Implementacione jedinice projekta BEEP odgovorno je za pripremu, koordinaciju, upravljanje i implementaciju Projekta u Federaciji BiH.
Mustafa Čopelj, voditelj ovog projekta Svjetske banke za Federaciju BiH, na danas održanoj press konferenciji u Sarajevu, rekao je nešto više o mjerama koje Federalno ministarstvo prostornog uređenja i BEEP projekt trenutno provode.
„Cijeli koncept energetske efikasnosti po nekoj zvaničnoj definiciji jeste niz mjera koje se poduzimaju da bi se smanjila potrošnja energije, ali ne na uštrb kvaliteta i komfora,“ istakao je Čopelj.
Pojansio je da se pomenuta investicija od 32 miliona KM nudi kroz IDA uslove koji imaju najmanju kamatnu stopu od 1,25% za razvojne kredite siromašnim zemljama. Ovo je i posljendji ovakav kredit, po ovim uslovima Svjetske banke za Bosnu i Hercegovinu, rekao je Čopelj.
Urađene studije su pokazale da je prosječan povrat investicije na ovakve projekte pet do osam godina i to je bio jedan od uslova da bi određeni projekt (škole ili bolnice) ušao u ovaj program. Projekat je posato operativan u decembru 2015. i implementiraće se zvanično do juna 2018. Ali, postoje najave od predstavnika Svjetske banke da će se ovaj projekat možda i produžiti.
Cilj projekta je da pokaže prednosti energetske efikasnosti, na način da se ta zamjena prozora ili postavka termoizolacije zaista može finansirati iz ušteda, istakao je Čopelj.
Jedan od uslova Svjetske banke je bio i da u projekat obnove mogu ući samo objekti iz oblasti zdravstva i obrazovanja.
Iako je riječ o projektu na državnom nivou on se provodi u dvije implementacione jedinice. Na nivou Federacije BiH je u okviru Federalnog ministarstva prostornog uređenja, a na nivou Republike srpske je u okviru Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS.
Projekat je podijeljen u tri osnovne komponente. Prva i najznačajnija se odnosi na investicije u energetsku efikasnost u javnim objektima, podržaće ulaganja u energetsku efikasnot (podprojekti) u školama, bolnicama i kliničkim centrima. Ova komponenta će finansirati poboljšanje energetske efikasnoti, kao i povezane konsultantske usluge tehničke prirode (npr. Energetske preglede, tehnički i društveni monitoring i evaluaciju, tehničke nacrte, nadzor, izvođenje radova i primopredaju projekta. Procjene su da će prva komponenta će koštati 27,37 miliona USD.
Druga komponenta planirano je da košta 2,71 milion USD, a odnosi se na podršku razvoju prilagodljivih mehanizama finansiranja i izgradnji kapaciteta koji će podržati razvoj održivih mehanizama finansiranja energetske efikasnosti u javnom sektoru, jačati implementacijski kapacitet i pomoći da se poveća svijest javnosti o energetskoj efikasnosti.
Kako je pojasnio Čopelj: „Od 2015. do 2018. godine imamo zadatak da pokušamo kreirati održive mehanizme finansiranja. Ideja je da ovo budu pilot projekti, a da se kroz zakonske izmjene kreiraju održivi mehanizmi finansiranja i određene vrste fondova u koje će se stavljati sredstva od tih ušteda. Ta sredstva će se dalje isključivo koristiti za ovakve projekte.
Proicirani troškovi treće komponente su 1,92 miliona KM, a odnose se na upravljanje projektom od strane jedinice za implementaciju projekta (PIU) kroz finansiranje dodatnih stručnjaka, obuku PIU osoblja, i pokrivanje operativnih troškova.
Za ove tri godine planirano je obnoviti 85 škola, bolnica i kliničkih centara u BiH. Investicije u mjere energetske efikasnosti će donijeti uštede od 650.000 megavat sati energije; smanjenje emisije GHG tokom vijeka trajanja oko 170.000 metričkih tona C02. Za svaki objekat će ne, na kraju, uraditi energetski certifikat (što je već obaveza u EU). Nakon završetka projekta biće oko 80.000 direktnih korisnika, a planirano je i mjerenje njihovog zadovoljstva prije i poslije uvođenja mjera energetske efikasnosti. Predviđeno je da se u većini objekata u kojima će se raditi mjere energetske fikasnosti uvede i energetski menadžment. Odnosno, planirano je obučiti 59 energetskih menadžera.
Pomenimo da će se od planiranih 85 objekata u BiH njih 50 raditi u FBiH.
(Poslovne novine)
