Prezentacija izvještaja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pod nazivom: “Regionalne ekonomske perspektive za jesen 2017. godine – Evropa”, održana je danas u Sarajevu. Jedna od ključnih poruka izvještaja je da je ekonomski rast vrlo snažan i zabilježen u svim zemljama Evrope.
Prema riječima Senada Softića, guvernera Centralne banke BiH, očekuje se da će ekonomski rast u euro zoni ostati oko dva posto u 2018. godini, a da će inflacija u narednoj godini ostati stabilna.
-U Bosni i Hercegovini, rast je bio 3.1 posto u 2016. godini. Očekujemo da će se oporavak nastaviti – rekao je guverner Softić.
Mišljenja je da oni koji definišu politike u Evropi, i u Bosni i Hercegovini, treba da iskoriste oporavak radi implementacije ambicioznih ekonomskih mjera i strukturalnih reformi.
-Za Bosnu i Hercegovinu, treba da se fokusiramo na tri velike oblasti, prvo, moramo popraviti strukturu budžeta na svim nivoima vlasti. Generane vlade Bosne i Hercegovine su na putu da dostignu kombinovani ukupni fiskalni suficit drugu godinu uzastopno. Međutim, mora doći do preusmjeravanja potrošnje prema infrastrukturi, što će pomoći u sustizanju evropskih standarda i poboljšanju povezanosti i konkurentnosti naše privrede. Drugo, moramo nastaviti jačati jedinstveni finansijski sistem Bosne i Hercegovine. Bankarski sistem u Bosni i Hercegovini je jak i stabilan. Ima dovoljno likvidnosti i dovoljnog kapitala. Napredak je napravljen od 2015. godine, uspostavljanjem nove bankarske regulative, koja bosanskohercegovački bankarski sistem približava evropskim standardima. Ipak, ostalo je još puno posla da se uradi za rešavanje problema iz prošle finansijske krize. Sa više od 11 odsto od ukupnih kredita, nekvalitetni krediti nastavljaju da opterećuju bilanse banaka. S tim u vezi, usvajanje nove regulative o stečaju na entitetskom nivou i razjašnjenje poreskog tretmana prodaje nekvalitetnih kredita će pomoći u rešavanju ovog problema u narednom periodu. Treće, trebalo bi da udvostručimo napore za poboljšanje naših institucija I rješavanje nedostataka u upravljanju. Strane direktne investicije su zastale na oko dva procenta BDP-a godišnje. Ovo je suviše malo da bi se podržala veća stopa rasta koja će smanjiti nezaposlenost i iseljavanje – kazao je guverner Softić.