Guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine (CBBiH) dr. Senad Softić, učestvovao je u radu 5. susreta guvernera centralnih banaka regiona, koji je, 31. marta 2017. godine, održan u Umagu, u Republici Hrvatskoj, u organizaciji Poslovnog magazina „Lider“.
Ovogodišnji samit guvernera, koji je osim guvernera CBBiH okupio guvernere centralnih banaka Slovenije, Makedonije, Crne Gore (viceguverner), Kosova i domaćina Hrvatske, bio je fokusiran na temu „Euro kao sidro monetarnih režima“. Cilj rasprave je bio da se analiziraju prednosti i nedostaci aktuelnih monetarnih režima iz pozicije svake centralne banke pojedinačno, kako bi se potakla polemika o temi prednosti i nedostaci uvođenja eura.
Današnja rasprava je bila posebno izazovna imajući u vidu da su na panelu učestvovali guverneri čije su zemlje u različitom statusu: članice eurozone, sprovele unilateralnu/neformalnu eurizaciju, na ulasku u proces pristupanja eurozoni, zemlje koje vode režim fiksiranja kursa ili aranžmana valutnog odbora, što je slučaj Bosne i Hercegovine. Pokazalo se da, uprkos različitim modelima, sve zemlje regiona naginju ka stabilnosti preko vezivanja za EUR kao sidrenoj valuti.
Govoreći o iskustvu Bosne i Hercegovine s valutnim odborom, guverner Softić je naglasio da je ovaj monetarni režim, koji je na snazi od osnivanja CBBiH, značajno doprinio uspostavljanju monetarne i finansijske stabilnosti u Bosni i Hercegovini.
„Kurs nacionalne valute je striktno fiksiran prema euru već skoro 20 godina. U ekonomskom programu Evropske unije za BiH, valutni odbor je ocijenjen kao sidro stabilnosti, monetarne, a time i finansijske, na koje se oslanjaju međunarodne finansijske institucije, međunarodne agencije za procjenu suverenog kreditnog rejtinga. Mišljenja sam da, iako valutni odbor jeste konzervativna monetarna politika, u bh. kontekstu ne limitira ekonomski rast, čak naprotiv. Realni efektivni kurs ne pokazuje značajna odstupanja od ravnotežnog položaja, što implicira da relativno nizak ekonomski rast i nedovoljno brz rast izvoza u BiH nije posljedica cjenovne nekonkurentnosti, nego, između ostalog, niže produktivnosti u odnosu na trgovinske partnere.
Konačno, tu su i aspiracije za članstvo u EU, pri čemu treba uzeti u obzir i faze ekonomske i monetarne integracije zemlje u EU,“ naglasio je guverner Softić.
Pored panela guvernera, ovogodišnji događaj je okupio i komercijalne bankare koji su se tokom diskusije dotakli finansiranja ekonomskog rasta. Ovogodišnji uvodničar je bio regionalni rezidentni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za region centralne i istočne Evrope, Bas B. Bakker, koji je dao osvrt na promjene u monetarnim režimima zemalja rastućih ekonomija Evrope.